Hranjive tvari koje sadrži povrće neophodne su za pravilno odvijanje fizioloških procesa organizma te nam pomažu da ostanemo u dobroj formi. Osim toga, povrće ima raznolike povoljne utjecaje na ljudsko tijelo jer sadrži vrijedne nutrijente poput vitamina i minerala, koji imaju snažna detoksikacijska svojstva korisna u procesu čišćenja tijela.

Kalorijska tablica povrća

Proizvod	Količina	Energetska vrijednost (kcal)	Proteini (g)	Masti (g)	Ugljikohidrati (g)
Šparoge, klice	100 g	23	2,2	0,2	3,3
Repa	100 g	37	1,5	0,1	7,6
Crne masline, marinirane	100 g	361	2,2	8,7	36,0
Kuhana prokulica	100 g	25	2,6	0,4	2,8
Kuhani karfiol	100 g	17	2,0	0,3	1,8
Kuhani grašak	100 g	62	5,3	0,4	9,2
Kuhane tikvice	100 g	13	0,8	0,1	2,5
Svježa brokula	100 g	25	3,0	0,4	2,4
Kanola	100 g	34	1,2	0,1	7,4
Svježi karfiol	100 g	21	2,4	0,3	2,3
Korijen celera	100 g	21	1,6	0,3	7,7
Biljka celera	100 g	13	1,0	0,2	3,6
Cikorija	100 g	21	1,7	0,2	4,1
Vlasac	100 g	29	4,1	0,8	3,9
Kuhana repa	100 g	49	1,8	0,0	10,8
Kuhana mrkva	100 g	25	0,8	0,3	5,0
Kuhani krumpir	100 g	82	2,0	0,4	16,7
Kuhana bundeva	100 g	15	1,0	0,0	3,0
Svježi kukuruz	100 g	97	3,0	1,2	18,2
Krastavci	100 g	15	0,7	0,1	3,0
Kopar	100 g	28	1,3	0,3	7,7
Kiseli krastavci s koprom	100 g	11	1,0	0,1	1,9
Patlidžan	100 g	18	1,0	0,2	3,1
Prženi krumpirići	100 g	192	2,8	9,5	23,4
Pržena bundeva	100 g	88	1,1	6,0	6,7
Češnjak	100 g	146	6,4	0,5	32,6
Svježi zeleni grah	100 g	24	2,0	0,2	3,6
Zelene masline, marinirane	100 g	125	1,4	12,7	4,1
Zelena paprika	100 g	27	1,3	0,0	5,3
Hren	100 g	67	4,5	0,6	18,1
Korabica	100 g	29	2,2	0,3	6,5
Poriluk	100 g	24	2,2	0,3	5,7
Zelena salata	100 g	12	1,2	0,3	1,3
Pire od patlidžana	100 g	148	1,7	13,3	5,1
Pire od tikvica	100 g	122	2,0	9,0	8,5
Luk	100 g	30	1,4	0,4	6,9
Peršin, listovi	100 g	41	4,4	0,4	9,0
Peršin, korijen	100 g	38	2,6	0,5	10,5
Pire od bučica	100 g	19	0,6	0,1	4,1
Oguljene konzervirane rajčice	100 g	11	0,5	2,3	0,0
Kupus	100 g	12	1,2	0,2	3,2
Paprika	100 g	26	0,9	0,3	5,2
Pire od krumpira	100 g	74	2,2	0,8	14,3
Krumpir	100 g	80	2,0	0,0	16,0
Bundeva	100 g	28	1,3	0,3	7,7
Pržena bundeva	100 g	76	1,4	5,5	5,2
Rotkvica	100 g	14	1,0	0,2	4,4
Sirova prokulica	100 g	34	4,0	0,5	3,5
Sirova mrkva	100 g	31	0,8	0,3	6,6
Sirovi grašak	100 g	79	6,0	0,7	12,0
Crvena salata	100 g	27	1,9	0,2	6,7
Crveni grah	100 g	93	8,4	0,3	13,7
Crvena paprika	100 g	26	1,3	0,0	5,3
Rabarbara	100 g	9	0,5	0,1	4,6
Slane rajčice	100 g	16	1,1	0,1	1,6
Kelj	100 g	38	3,3	0,4	7,8
Kiseljak	100 g	21	1,1	0,8	4,9
Kiselo zelje	100 g	12	1,1	0,2	3,4
Špinat	100 g	17	2,7	0,4	0,8
Pirjani kupus	100 g	75	2,0	3,3	9,6
Bučice	100 g	23	0,6	0,3	4,9
Slatki krumpir	100 g	61	2,0	0,0	13,3
Rajčica	100 g	19	0,8	0,3	3,5
Repa	100 g	26	1,1	0,3	8,2
Miješana salata	100 g	92	1,3	6,0	7,8
Bijeli kupus	100 g	29	1,7	0,2	7,4
Bijeli kupus, zapečen	100 g	69	1,6	4,7	7,2
Bijeli grah, svježi	100 g	102	7,0	0,5	16,9
Cijele rajčice, konzervirane	100 g	20	1,1	0,0	3,8
Mlada repa, listovi	100 g	17	2,1	0,5	5,5
Tikvice	100 g	16	1,5	0,2	3,0

Vitamini i minerali sadržani u povrću

Osim vitamina i minerala, povrće u svom sastavu ima i vrijedne hranjive tvari neophodne u svakodnevnoj prehrani, poput biljnih vlakana, organskih kiselina, antibakterijskih spojeva i snažnih antioksidansa. Takve spojeve sadrže poglavito češnjak, luk i hren.

Uz obilje vode u svom sastavu, niska energetska vrijednost povrća čini ga idealnom namirnicom za osobe koje žele izgubiti na masi. Iz istog razloga, povrće ima prilično kratak vijek trajanja. Izuzetak čine krumpir i mahunarke, koje služe kao skladište škroba i zbog toga imaju nešto veću kaloričnu vrijednost. Repa, mrkva, grašak i kupus u svom sastavu ugljikohidrata sadrže saharozu i monosaharide. Staro povrće ima veći udio vlakana, te stoga nije pogodno za pravljenje salata ili sokova.

Povrće za zdravlje

Konzumacija dovoljnih količina povrća (barem 5 porcija dnevno) štiti ljudsko tijelo, priječi razvoj raznih bolesti te nam pomaže da se osjećamo bolje. Redovita konzumacija povrća neophodna je jer tijelo nije u mogućnosti pohraniti veće količine spojeva poput vitamina, a takvi spojevi potrebni su za pravilno odvijanje fizioloških funkcija i održavanje zdravlja. Uzmimo za primjer vitamin C, koji se najbolje apsorbira iz prirodnih izvora, ali za održavanje optimalne koncentracije te tvari u tijelu potreban je svakodnevni unos dovoljnih količina. Izvrsni izvori vitamina C su peršin, paprika, kopar, brokula, prokulica, vlasac i špinat.

Savjeti za čuvanje

Većinu povrća najbolje je čuvati u hladnjaku - osim onoga koje je još uvijek u fazi zrenja i manje je kvarljivo, poput krumpira i cikle. Ukoliko želimo povrće pohraniti na dulje vrijeme, najbolje je mjesto za čuvanje najniža polica u hladnjaku. Poneko povrće, poput krumpira, kupusa, mrkve, peršina, celera, poriluka i rajčica, može se čuvati i do mjesec dana. Ipak, velika većina trebala bi se iskoristiti u roku od tjedan dana, dok s druge strane zamrznuto povrće može očuvati punoću okusa i do godine dana. Zalihe povrća potrebno je čuvati na temperaturi nižoj od 15^oC, na mračnom mjestu.