Pozdrav! Naša web stranica koristi kolačiće za statističke svrhe, za analizu prometa na web stranici, za marketinške analize i za poboljšanje iskustva posjetitelja.

Saznajte više

Koliko kalorija sadrži povrće?

Hranjive tvari koje sadrži povrće neophodne su za pravilno odvijanje fizioloških procesa organizma te nam pomažu da ostanemo u dobroj formi. Osim toga, povrće ima raznolike povoljne utjecaje na ljudsko tijelo jer sadrži vrijedne nutrijente poput vitamina i minerala, koji imaju snažna detoksikacijska svojstva korisna u procesu čišćenja tijela.

Kalorijska tablica povrća

Proizvod Količina Energetska vrijednost (kcal) Proteini (g) Masti (g) Ugljikohidrati (g)
Šparoge, klice 100 g 23 2,2 0,2 3,3
Repa 100 g 37 1,5 0,1 7,6
Crne masline, marinirane 100 g 361 2,2 8,7 36,0
Kuhana prokulica 100 g 25 2,6 0,4 2,8
Kuhani karfiol 100 g 17 2,0 0,3 1,8
Kuhani grašak 100 g 62 5,3 0,4 9,2
Kuhane tikvice 100 g 13 0,8 0,1 2,5
Svježa brokula 100 g 25 3,0 0,4 2,4
Kanola 100 g 34 1,2 0,1 7,4
Svježi karfiol 100 g 21 2,4 0,3 2,3
Korijen celera 100 g 21 1,6 0,3 7,7
Biljka celera 100 g 13 1,0 0,2 3,6
Cikorija 100 g 21 1,7 0,2 4,1
Vlasac 100 g 29 4,1 0,8 3,9
Kuhana repa 100 g 49 1,8 0,0 10,8
Kuhana mrkva 100 g 25 0,8 0,3 5,0
Kuhani krumpir 100 g 82 2,0 0,4 16,7
Kuhana bundeva 100 g 15 1,0 0,0 3,0
Svježi kukuruz 100 g 97 3,0 1,2 18,2
Krastavci 100 g 15 0,7 0,1 3,0
Kopar 100 g 28 1,3 0,3 7,7
Kiseli krastavci s koprom 100 g 11 1,0 0,1 1,9
Patlidžan 100 g 18 1,0 0,2 3,1
Prženi krumpirići 100 g 192 2,8 9,5 23,4
Pržena bundeva 100 g 88 1,1 6,0 6,7
Češnjak 100 g 146 6,4 0,5 32,6
Svježi zeleni grah 100 g 24 2,0 0,2 3,6
Zelene masline, marinirane 100 g 125 1,4 12,7 4,1
Zelena paprika 100 g 27 1,3 0,0 5,3
Hren 100 g 67 4,5 0,6 18,1
Korabica 100 g 29 2,2 0,3 6,5
Poriluk 100 g 24 2,2 0,3 5,7
Zelena salata 100 g 12 1,2 0,3 1,3
Pire od patlidžana 100 g 148 1,7 13,3 5,1
Pire od tikvica 100 g 122 2,0 9,0 8,5
Luk 100 g 30 1,4 0,4 6,9
Peršin, listovi 100 g 41 4,4 0,4 9,0
Peršin, korijen 100 g 38 2,6 0,5 10,5
Pire od bučica 100 g 19 0,6 0,1 4,1
Oguljene konzervirane rajčice 100 g 11 0,5 2,3 0,0
Kupus 100 g 12 1,2 0,2 3,2
Paprika 100 g 26 0,9 0,3 5,2
Pire od krumpira 100 g 74 2,2 0,8 14,3
Krumpir 100 g 80 2,0 0,0 16,0
Bundeva 100 g 28 1,3 0,3 7,7
Pržena bundeva 100 g 76 1,4 5,5 5,2
Rotkvica 100 g 14 1,0 0,2 4,4
Sirova prokulica 100 g 34 4,0 0,5 3,5
Sirova mrkva 100 g 31 0,8 0,3 6,6
Sirovi grašak 100 g 79 6,0 0,7 12,0
Crvena salata 100 g 27 1,9 0,2 6,7
Crveni grah 100 g 93 8,4 0,3 13,7
Crvena paprika 100 g 26 1,3 0,0 5,3
Rabarbara 100 g 9 0,5 0,1 4,6
Slane rajčice 100 g 16 1,1 0,1 1,6
Kelj 100 g 38 3,3 0,4 7,8
Kiseljak 100 g 21 1,1 0,8 4,9
Kiselo zelje 100 g 12 1,1 0,2 3,4
Špinat 100 g 17 2,7 0,4 0,8
Pirjani kupus 100 g 75 2,0 3,3 9,6
Bučice 100 g 23 0,6 0,3 4,9
Slatki krumpir 100 g 61 2,0 0,0 13,3
Rajčica 100 g 19 0,8 0,3 3,5
Repa 100 g 26 1,1 0,3 8,2
Miješana salata 100 g 92 1,3 6,0 7,8
Bijeli kupus 100 g 29 1,7 0,2 7,4
Bijeli kupus, zapečen 100 g 69 1,6 4,7 7,2
Bijeli grah, svježi 100 g 102 7,0 0,5 16,9
Cijele rajčice, konzervirane 100 g 20 1,1 0,0 3,8
Mlada repa, listovi 100 g 17 2,1 0,5 5,5
Tikvice 100 g 16 1,5 0,2 3,0

Vitamini i minerali sadržani u povrću

Osim vitamina i minerala, povrće u svom sastavu ima i vrijedne hranjive tvari neophodne u svakodnevnoj prehrani, poput biljnih vlakana, organskih kiselina, antibakterijskih spojeva i snažnih antioksidansa. Takve spojeve sadrže poglavito češnjak, luk i hren.

Uz obilje vode u svom sastavu, niska energetska vrijednost povrća čini ga idealnom namirnicom za osobe koje žele izgubiti na masi. Iz istog razloga, povrće ima prilično kratak vijek trajanja. Izuzetak čine krumpir i mahunarke, koje služe kao skladište škroba i zbog toga imaju nešto veću kaloričnu vrijednost. Repa, mrkva, grašak i kupus u svom sastavu ugljikohidrata sadrže saharozu i monosaharide. Staro povrće ima veći udio vlakana, te stoga nije pogodno za pravljenje salata ili sokova.

Povrće za zdravlje

Konzumacija dovoljnih količina povrća (barem 5 porcija dnevno) štiti ljudsko tijelo, priječi razvoj raznih bolesti te nam pomaže da se osjećamo bolje. Redovita konzumacija povrća neophodna je jer tijelo nije u mogućnosti pohraniti veće količine spojeva poput vitamina, a takvi spojevi potrebni su za pravilno odvijanje fizioloških funkcija i održavanje zdravlja. Uzmimo za primjer vitamin C, koji se najbolje apsorbira iz prirodnih izvora, ali za održavanje optimalne koncentracije te tvari u tijelu potreban je svakodnevni unos dovoljnih količina. Izvrsni izvori vitamina C su peršin, paprika, kopar, brokula, prokulica, vlasac i špinat.

Savjeti za čuvanje

Većinu povrća najbolje je čuvati u hladnjaku - osim onoga koje je još uvijek u fazi zrenja i manje je kvarljivo, poput krumpira i cikle. Ukoliko želimo povrće pohraniti na dulje vrijeme, najbolje je mjesto za čuvanje najniža polica u hladnjaku. Poneko povrće, poput krumpira, kupusa, mrkve, peršina, celera, poriluka i rajčica, može se čuvati i do mjesec dana. Ipak, velika većina trebala bi se iskoristiti u roku od tjedan dana, dok s druge strane zamrznuto povrće može očuvati punoću okusa i do godine dana. Zalihe povrća potrebno je čuvati na temperaturi nižoj od 15oC, na mračnom mjestu.


Recepti koji bi vas mogli zanimati

Brza salata s piletinom
Brza salata s piletinom

Danas vam donosimo jednu laganu i osvježavajuću salatu za ove vruće dane. Salatu koja može zamijeniti obrok, a gotova je za tren.

2 osobe 15-30 minuta Jednostavno
Pečenica s kremastim špinatom
Pečenica s kremastim špinatom

Ukusan recept s puno željeza i vitamina

1 osobe 30-45 minuta Zahtjevno
Smoothie od mrkve i manga
Smoothie od mrkve i manga

Energetska bomba u čaši.

2 osobe manje od 15 minuta Jednostavno
Falafel s ciklom
Falafel s ciklom

Bliskoistočna delicija za slastan doručak

2 osobe 15-30 minuta Srednje zahtjevno
Koliko kalorija sadrži povrće?

Hranjive tvari koje sadrži povrće neophodne su za pravilno odvijanje fizioloških procesa organizma te nam pomažu da ostanemo u dobroj formi. Osim toga, povrće ima raznolike povoljne utjecaje na ljudsko tijelo jer sadrži vrijedne nutrijente poput vitamina i minerala, koji imaju snažna detoksikacijska svojstva korisna u procesu čišćenja tijela.

Kalorijska tablica povrća

Proizvod Količina Energetska vrijednost (kcal) Proteini (g) Masti (g) Ugljikohidrati (g)
Šparoge, klice 100 g 23 2,2 0,2 3,3
Repa 100 g 37 1,5 0,1 7,6
Crne masline, marinirane 100 g 361 2,2 8,7 36,0
Kuhana prokulica 100 g 25 2,6 0,4 2,8
Kuhani karfiol 100 g 17 2,0 0,3 1,8
Kuhani grašak 100 g 62 5,3 0,4 9,2
Kuhane tikvice 100 g 13 0,8 0,1 2,5
Svježa brokula 100 g 25 3,0 0,4 2,4
Kanola 100 g 34 1,2 0,1 7,4
Svježi karfiol 100 g 21 2,4 0,3 2,3
Korijen celera 100 g 21 1,6 0,3 7,7
Biljka celera 100 g 13 1,0 0,2 3,6
Cikorija 100 g 21 1,7 0,2 4,1
Vlasac 100 g 29 4,1 0,8 3,9
Kuhana repa 100 g 49 1,8 0,0 10,8
Kuhana mrkva 100 g 25 0,8 0,3 5,0
Kuhani krumpir 100 g 82 2,0 0,4 16,7
Kuhana bundeva 100 g 15 1,0 0,0 3,0
Svježi kukuruz 100 g 97 3,0 1,2 18,2
Krastavci 100 g 15 0,7 0,1 3,0
Kopar 100 g 28 1,3 0,3 7,7
Kiseli krastavci s koprom 100 g 11 1,0 0,1 1,9
Patlidžan 100 g 18 1,0 0,2 3,1
Prženi krumpirići 100 g 192 2,8 9,5 23,4
Pržena bundeva 100 g 88 1,1 6,0 6,7
Češnjak 100 g 146 6,4 0,5 32,6
Svježi zeleni grah 100 g 24 2,0 0,2 3,6
Zelene masline, marinirane 100 g 125 1,4 12,7 4,1
Zelena paprika 100 g 27 1,3 0,0 5,3
Hren 100 g 67 4,5 0,6 18,1
Korabica 100 g 29 2,2 0,3 6,5
Poriluk 100 g 24 2,2 0,3 5,7
Zelena salata 100 g 12 1,2 0,3 1,3
Pire od patlidžana 100 g 148 1,7 13,3 5,1
Pire od tikvica 100 g 122 2,0 9,0 8,5
Luk 100 g 30 1,4 0,4 6,9
Peršin, listovi 100 g 41 4,4 0,4 9,0
Peršin, korijen 100 g 38 2,6 0,5 10,5
Pire od bučica 100 g 19 0,6 0,1 4,1
Oguljene konzervirane rajčice 100 g 11 0,5 2,3 0,0
Kupus 100 g 12 1,2 0,2 3,2
Paprika 100 g 26 0,9 0,3 5,2
Pire od krumpira 100 g 74 2,2 0,8 14,3
Krumpir 100 g 80 2,0 0,0 16,0
Bundeva 100 g 28 1,3 0,3 7,7
Pržena bundeva 100 g 76 1,4 5,5 5,2
Rotkvica 100 g 14 1,0 0,2 4,4
Sirova prokulica 100 g 34 4,0 0,5 3,5
Sirova mrkva 100 g 31 0,8 0,3 6,6
Sirovi grašak 100 g 79 6,0 0,7 12,0
Crvena salata 100 g 27 1,9 0,2 6,7
Crveni grah 100 g 93 8,4 0,3 13,7
Crvena paprika 100 g 26 1,3 0,0 5,3
Rabarbara 100 g 9 0,5 0,1 4,6
Slane rajčice 100 g 16 1,1 0,1 1,6
Kelj 100 g 38 3,3 0,4 7,8
Kiseljak 100 g 21 1,1 0,8 4,9
Kiselo zelje 100 g 12 1,1 0,2 3,4
Špinat 100 g 17 2,7 0,4 0,8
Pirjani kupus 100 g 75 2,0 3,3 9,6
Bučice 100 g 23 0,6 0,3 4,9
Slatki krumpir 100 g 61 2,0 0,0 13,3
Rajčica 100 g 19 0,8 0,3 3,5
Repa 100 g 26 1,1 0,3 8,2
Miješana salata 100 g 92 1,3 6,0 7,8
Bijeli kupus 100 g 29 1,7 0,2 7,4
Bijeli kupus, zapečen 100 g 69 1,6 4,7 7,2
Bijeli grah, svježi 100 g 102 7,0 0,5 16,9
Cijele rajčice, konzervirane 100 g 20 1,1 0,0 3,8
Mlada repa, listovi 100 g 17 2,1 0,5 5,5
Tikvice 100 g 16 1,5 0,2 3,0

Vitamini i minerali sadržani u povrću

Osim vitamina i minerala, povrće u svom sastavu ima i vrijedne hranjive tvari neophodne u svakodnevnoj prehrani, poput biljnih vlakana, organskih kiselina, antibakterijskih spojeva i snažnih antioksidansa. Takve spojeve sadrže poglavito češnjak, luk i hren.

Uz obilje vode u svom sastavu, niska energetska vrijednost povrća čini ga idealnom namirnicom za osobe koje žele izgubiti na masi. Iz istog razloga, povrće ima prilično kratak vijek trajanja. Izuzetak čine krumpir i mahunarke, koje služe kao skladište škroba i zbog toga imaju nešto veću kaloričnu vrijednost. Repa, mrkva, grašak i kupus u svom sastavu ugljikohidrata sadrže saharozu i monosaharide. Staro povrće ima veći udio vlakana, te stoga nije pogodno za pravljenje salata ili sokova.

Povrće za zdravlje

Konzumacija dovoljnih količina povrća (barem 5 porcija dnevno) štiti ljudsko tijelo, priječi razvoj raznih bolesti te nam pomaže da se osjećamo bolje. Redovita konzumacija povrća neophodna je jer tijelo nije u mogućnosti pohraniti veće količine spojeva poput vitamina, a takvi spojevi potrebni su za pravilno odvijanje fizioloških funkcija i održavanje zdravlja. Uzmimo za primjer vitamin C, koji se najbolje apsorbira iz prirodnih izvora, ali za održavanje optimalne koncentracije te tvari u tijelu potreban je svakodnevni unos dovoljnih količina. Izvrsni izvori vitamina C su peršin, paprika, kopar, brokula, prokulica, vlasac i špinat.

Savjeti za čuvanje

Većinu povrća najbolje je čuvati u hladnjaku - osim onoga koje je još uvijek u fazi zrenja i manje je kvarljivo, poput krumpira i cikle. Ukoliko želimo povrće pohraniti na dulje vrijeme, najbolje je mjesto za čuvanje najniža polica u hladnjaku. Poneko povrće, poput krumpira, kupusa, mrkve, peršina, celera, poriluka i rajčica, može se čuvati i do mjesec dana. Ipak, velika većina trebala bi se iskoristiti u roku od tjedan dana, dok s druge strane zamrznuto povrće može očuvati punoću okusa i do godine dana. Zalihe povrća potrebno je čuvati na temperaturi nižoj od 15oC, na mračnom mjestu.

Ecommerce Modal Title
Ecommerce Modal Description