Koliko kalorija sadrži povrće?

Ukusno

U detaljnoj tablici pronađite informacije o tome koliko kalorija i hranjivih sastojaka sadrže jela od povrća te svježe i procesuirano povrće.

Find out how many calories are there in vegetables. Calories chart will help you to find out amount of proteins, fats and carbohydrates are in vegetables.

Hranjive tvari koje sadrži povrće neophodne su za pravilno odvijanje fizioloških procesa organizma te nam pomažu da ostanemo u dobroj formi. Osim toga, povrće ima raznolike povoljne utjecaje na ljudsko tijelo jer sadrži vrijedne nutrijente poput vitamina i minerala, koji imaju snažna detoksikacijska svojstva korisna u procesu čišćenja tijela.

Kalorijska tablica povrća
Proizvod Količina Energetska vrijednost (kcal) Proteini (g) Masti (g) Ugljikohidrati (g)
Šparoge, klice 100 g 23 2,2 0,2 3,3
Repa 100 g 37 1,5 0,1 7,6
Crne masline, marinirane 100 g 361 2,2 8,7 36,0
Kuhana prokulica 100 g 25 2,6 0,4 2,8
Kuhani karfiol 100 g 17 2,0 0,3 1,8
Kuhani grašak 100 g 62 5,3 0,4 9,2
Kuhane tikvice 100 g 13 0,8 0,1 2,5
Svježa brokula 100 g 25 3,0 0,4 2,4
Kanola 100 g 34 1,2 0,1 7,4
Svježi karfiol 100 g 21 2,4 0,3 2,3
Korijen celera 100 g 21 1,6 0,3 7,7
Biljka celera 100 g 13 1,0 0,2 3,6
Cikorija 100 g 21 1,7 0,2 4,1
Vlasac 100 g 29 4,1 0,8 3,9
Kuhana repa 100 g 49 1,8 0,0 10,8
Kuhana mrkva 100 g 25 0,8 0,3 5,0
Kuhani krumpir 100 g 82 2,0 0,4 16,7
Kuhana bundeva 100 g 15 1,0 0,0 3,0
Svježi kukuruz 100 g 97 3,0 1,2 18,2
Krastavci 100 g 15 0,7 0,1 3,0
Kopar 100 g 28 1,3 0,3 7,7
Kiseli krastavci s koprom 100 g 11 1,0 0,1 1,9
Patlidžan 100 g 18 1,0 0,2 3,1
Prženi krumpirići 100 g 192 2,8 9,5 23,4
Pržena bundeva 100 g 88 1,1 6,0 6,7
Češnjak 100 g 146 6,4 0,5 32,6
Svježi zeleni grah 100 g 24 2,0 0,2 3,6
Zelene masline, marinirane 100 g 125 1,4 12,7 4,1
Zelena paprika 100 g 27 1,3 0,0 5,3
Hren 100 g 67 4,5 0,6 18,1
Korabica 100 g 29 2,2 0,3 6,5
Poriluk 100 g 24 2,2 0,3 5,7
Zelena salata 100 g 12 1,2 0,3 1,3
Pire od patlidžana 100 g 148 1,7 13,3 5,1
Pire od tikvica 100 g 122 2,0 9,0 8,5
Luk 100 g 30 1,4 0,4 6,9
Peršin, listovi 100 g 41 4,4 0,4 9,0
Peršin, korijen 100 g 38 2,6 0,5 10,5
Pire od bučica 100 g 19 0,6 0,1 4,1
Oguljene konzervirane rajčice 100 g 11 0,5 2,3 0,0
Kupus 100 g 12 1,2 0,2 3,2
Paprika 100 g 26 0,9 0,3 5,2
Pire od krumpira 100 g 74 2,2 0,8 14,3
Krumpir 100 g 80 2,0 0,0 16,0
Bundeva 100 g 28 1,3 0,3 7,7
Pržena bundeva 100 g 76 1,4 5,5 5,2
Rotkvica 100 g 14 1,0 0,2 4,4
Sirova prokulica 100 g 34 4,0 0,5 3,5
Sirova mrkva 100 g 31 0,8 0,3 6,6
Sirovi grašak 100 g 79 6,0 0,7 12,0
Crvena salata 100 g 27 1,9 0,2 6,7
Crveni grah 100 g 93 8,4 0,3 13,7
Crvena paprika 100 g 26 1,3 0,0 5,3
Rabarbara 100 g 9 0,5 0,1 4,6
Slane rajčice 100 g 16 1,1 0,1 1,6
Kelj 100 g 38 3,3 0,4 7,8
Kiseljak 100 g 21 1,1 0,8 4,9
Kiselo zelje 100 g 12 1,1 0,2 3,4
Špinat 100 g 17 2,7 0,4 0,8
Pirjani kupus 100 g 75 2,0 3,3 9,6
Bučice 100 g 23 0,6 0,3 4,9
Slatki krumpir 100 g 61 2,0 0,0 13,3
Rajčica 100 g 19 0,8 0,3 3,5
Repa 100 g 26 1,1 0,3 8,2
Miješana salata 100 g 92 1,3 6,0 7,8
Bijeli kupus 100 g 29 1,7 0,2 7,4
Bijeli kupus, zapečen 100 g 69 1,6 4,7 7,2
Bijeli grah, svježi 100 g 102 7,0 0,5 16,9
Cijele rajčice, konzervirane 100 g 20 1,1 0,0 3,8
Mlada repa, listovi 100 g 17 2,1 0,5 5,5
Tikvice 100 g 16 1,5 0,2 3,0

Vitamini i minerali sadržani u povrću

Osim vitamina i minerala, povrće u svom sastavu ima i vrijedne hranjive tvari neophodne u svakodnevnoj prehrani, poput biljnih vlakana, organskih kiselina, antibakterijskih spojeva i snažnih antioksidansa. Takve spojeve sadrže poglavito češnjak, luk i hren.

Uz obilje vode u svom sastavu, niska energetska vrijednost povrća čini ga idealnom namirnicom za osobe koje žele izgubiti na masi. Iz istog razloga, povrće ima prilično kratak vijek trajanja. Izuzetak čine krumpir i mahunarke, koje služe kao skladište škroba i zbog toga imaju nešto veću kaloričnu vrijednost. Repa, mrkva, grašak i kupus u svom sastavu ugljikohidrata sadrže saharozu i monosaharide. Staro povrće ima veći udio vlakana, te stoga nije pogodno za pravljenje salata ili sokova.

Povrće za zdravlje

Konzumacija dovoljnih količina povrća (barem 5 porcija dnevno) štiti ljudsko tijelo, priječi razvoj raznih bolesti te nam pomaže da se osjećamo bolje. Redovita konzumacija povrća neophodna je jer tijelo nije u mogućnosti pohraniti veće količine spojeva poput vitamina, a takvi spojevi potrebni su za pravilno odvijanje fizioloških funkcija i održavanje zdravlja. Uzmimo za primjer vitamin C, koji se najbolje apsorbira iz prirodnih izvora, ali za održavanje optimalne koncentracije te tvari u tijelu potreban je svakodnevni unos dovoljnih količina. Izvrsni izvori vitamina C su peršin, paprika, kopar, brokula, prokulica, vlasac i špinat.

Savjeti za čuvanje

Većinu povrća najbolje je čuvati u hladnjaku – osim onoga koje je još uvijek u fazi zrenja i manje je kvarljivo, poput krumpira i cikle. Ukoliko želimo povrće pohraniti na dulje vrijeme, najbolje je mjesto za čuvanje najniža polica u hladnjaku. Poneko povrće, poput krumpira, kupusa, mrkve, peršina, celera, poriluka i rajčica, može se čuvati i do mjesec dana. Ipak, velika većina trebala bi se iskoristiti u roku od tjedan dana, dok s druge strane zamrznuto povrće može očuvati punoću okusa i do godine dana. Zalihe povrća potrebno je čuvati na temperaturi nižoj od 15oC, na mračnom mjestu.

, ,